Пре тридесет девет година…

22. 08. ’73… Док мати вади кофе из бунара и сипа
их у велики бакрач, ја чабрњком млатим крушке сладунке;
подне је; врело августовско подне; јара трепери изнад
камаре овогодишње сламе…
Плажа “Код Туљине баште”. На западној страни,
преко Пека су баште, воћњаци, кукурузишта непрегледна;
а на источној велики спруд обрастао густом ракитом, јовама
и врбама; и белом лозом, која баш сада цвета…
Кратак пљусак. Знао је да се прикраде купачима. Овом приликом је долазио са северозапада невероватном брзином. – Обуците се брзо! – подвикнуо сам Каћи и В., девојчурцима које сам повео на плажу. Обукле су се брже но што сам очекивао. Ево, пљусак шуми и јури галопом кроз кукурузиште, и воћњак. Пошто је река на средини дубока, у наручју
преносим Каћу и В. Киша већ прска. – Баци их у воду, баци! – неки дечак иза мене виче. – Ћути, бре! обрецну се Каћа. Трчали смо прашњавим путем испред пљуска; Каћа и В. су се задихале, качем: – станите, баш би било лепо да покиснемо. Топло је… И баш као заинат – пљусак преста. – Хајд’ да се опет вратимо на плажу!…

Али, нисмо се вратили; неко је био гладан, неко је морао кући… Окренуо сам се уназад: северозападни брегови, са ретким шумарцима, били су под
оном летњом маглом после пљуска.
– Ово је бастра; само једна бастра, и онда збогом труде, зарадо и и надо! – тако је ламентирала једна сељанка у својој башти карј Белилског пута.
Показивала нам је патлиџане. – Видите, све их ја бастра затрла за једну ноћ…

________

ТРЕЋА СРБИЈА 11 – 15/2004 – 2005, Јесен 2004 Пролеће 2005

 

ISSN 1451 – 3250

 

ЛеЗ 0004745