Tagged: ЛеЗ 0004696

Odabrane stranice

Suzana Tanaskovic коме: Lukiću
прикажи детаље 19.33 (пре 10 минута)
Znaš kako je to, Miroslave,
mnogo brzo misliš, misli se roje, nadolaze,
prsti ne slušaju, oni svoju politiku vode, zapisuju ponekad i neuhvatljive misli,
i uzburkaju se neki slojevi predosećanja, pretskazanja…
koji se tek kasnije kroz ponovna čitanje shvate.
Čovek stalno zaboravlja smisao trenutaka,
prosto to odleti zajedno sa trenutcima u prošlost.
Zato je dobro biti pisac, čuvati se od zaborava.
Zato je dobro što si ti pisac.
Čitaj sebe samog. – To je najvažnije.
I kad pišeš i kad mašeš rukama, i kad vrljaš očima po okolini…
Drugi će te pročitati, ako uopšte mogu dosegnuti te nivoe,
samo na sebi svojstven način.pozdrav
Advertisements