Критички коментари

28. 04 2010.  Добрица Ћосић, хроничар са Дедиња  (коментар корисника)

Ко данас чита Ћосића? Какав је профил тих људи? У чему је њихов проблем? Наши медији припомажу да један осредњи писац (али не само они, већ и неко други) буде повремено у жижи културне јавности. Чудна је и танка српска читалачка публика кад јој могу продавати рог као свећу! Али та публика је као и српско друштво. Не треба је идеализовати…

Изненађује мали број коментара на текст о интелектуалцу у транзицији? Шта то значи? У хваљеном тексту младог Вашег чланкописца промакла је, треба рећи, и једна полуистина. То да нико пре у српској критици није критички писао о Д. Ћосићу… Писало је неколико људи у књигама које су објављене и доступне: на првом месту писао је оштро професор у пензији и књижевни критичар Миодраг Мркић, на другом месту писао је врло принципијелно и аргументовано професор, прозни писац и књ. критичар Мирољуб Милановић, који предаје у петровачкој гимназији (с-и Србија). У својој књиѕи „Превредновање“ М. Мркић је подвргао Ћосићево дело у целини, као и јавни ангажман, жестокој критици. Нешто господственије, проф. Милановић је у својој најновијој књиѕи „Пола века ћутања“ утро пут текстовима, какве тек сада почиње да објављује „Политика“. Раније сеу о Ћосићу сатирично писали пок. Илија Мољковић, као и оснивач „Треће Србије“ Мирослав Лукић (у роману „доктор Смрт“ који је објавио под псеудонимом Е. Белатукадруз).

ЛеЗ 0004730