(Уочи нове српске године, 2013)

КОНАЧНИ ЗИМОВНИК / Радивој Шајтинац

Сва срећа да то нисам видео
Застењао бих – о,зла је, зла Слобода
Овако би то изгледало
Искочити из коже ко искочити из воде
Риба си била у стаклу највећа
Допирала си до свих зидова
Све остале су биле
Око тебе, испод тебе, тек тако севајући,кроз
Провидне пукотине.

И када је кристал,та светла склиска опаница
Тај издајник над издајницима
Сав од два зараћена светла
Спољног и унутрашњег
Спојио у мехуру дан и ноћ
.умор и године

Сан и раскош
Самоћу и изглед,
моћ и неопрезност
Само се, рече, винула
Преко стакла ко преко коже,
Скоро људски смртно нестрпљива

На тло
На Божић.

О,зла је,зла слобода
Убија
Сија
Склиска
Ниска.

7.1,2013

____________ Из писма Шајтинца:

На сам Божић,око поднева, самоубила се највећа риба из Угљешиног
акваријума.Никава сметња у даху, нукаква веза с ваздухом,никаква
непрестана тишина. Винула се ,преко стакла,ранила и умакла.

**
БЕЗ  ПОЧЕТКА  И  КРАЈА / Слободан Бранковић

Трагом одлутале мисли
Зађе у коцкасто поље.
Како изаћи на чистину?

Прва реченица као прва бразда.
Ораница, запуштена, нечитак запис.
Испрекидана црта, шта значи?
Путељак, уметак
Без почетка и краја?

Влат траве, стрелица
Према чему?

Кривудави редак…
Смрзнуте стопе
У блатњавом снегу.

Ко се тако потписује?
_______________   Из писма Бранковића:
Поштовани,
 
Све најбоље у српској новој години.
Ево неколико редака…БЕЗ ПОЧЕТКА И КРАЈА
 
Поздрав
Слободан Бранковић