Category: Неочекивани контакти

ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА АНЕКДОТЕ ИЗ ЖИВОТА МИХ. ПЕТРОВИЋА, званог МИКА АЛАС (препричане по записима Јеленка Михајловића)

У аласким кафаницама “Борча”,“Спуж”,“Златни
шаран” и “Јасеница” (поред Дунава), аласи су се
сваке вечери веселили кад дођу из лова. Сав свој лов
су продавали на самој обали рибарским трговцима,
добит делили, и свако је ишао у своју кафану и тамо
седео док не попије свој тал. У те су кафанице сваке
вечери залазили и свирачи са Чубуре и живели од
своје зараде, свирајући и певајући аласима. Мика се
редовно налазио у друштву са аласима по тим
кафаницама, налазећи задовољства у њиховом весељу.
Тако је заволео и чубурску музику и зажелео да
је и сам научи. Нарочито му се допало свирање и

певање свирача Арсе Јовановића “Шкембоње” (иако
је био танак и сув као глиста). С њим се погодио да
га учи свирању за 125 гроша месечно (25 динара; и
покаткад старо одело и обућа). “Шкембоња” је
долазио Микиној кући у одређене дане и остајао по
цело поподне. Кад је Мика свршио ту “школу”,
његов учитељ Арса ипак је долазио с времена на
време Микиној кући да добије по који грош “пензију”
и нешто старо да понесе.Иначе, “Шкембоња” је

био врло строг учитељ, умео је каткад и да га удари
гудалом по прстима, када их Мика није тачно
поставио на виолини где треба, да би добио жељени
тон..

Тако је тај Арса навраћао и Јеленку Михајловићу; кад год га је запитао какав му је Мика био ђак, он се увек насмешио и увек је одговарао: ”Био је добар ђак…Учио је добро…Али ме је претекао… Сад он свира боље од мене!…”

*
По повратку са свршеног школовања у Паризу, Мика је у Београду отпочео – по сведочењу његовог пријатеља Михајловића – рад у три правца, једновремено и са истим одушевљењем: на науци, риболову и свирању. Риболов је обављао као мајстор великог стила, као високо музикалан, свирао је за своје лично задовољство, најпре сам у својој кући, али је желео да састави и “мало друштванце”, да би свирање било изразитије. Често је Јеленка Михаиловића уверавао да необично воли српске народне мелодије онако како их свирају “емпирички свирачи” (без нота). Ради тога је залазио у све кафане, где је свирала која дружина, да би научио нове мелодије које није знао. Јеленко му је најчешће
правио друштво у таквим приликама. У оно време најпознатије су биле такве свирачке дружине “Мија Јагодинац”, “Андалија”, “Тјокица Зајечарац”, “Јова Јаре” и други. Што је више слушао те дружине, то
је више у њему расла жеља да састави и своју дружину. Прилика за то указала се за време бербе грожђа у његовом винограду на Топчидерском Брду 1893. Берба му је увек чинила једно од најмилијих задовољстава, и увек ју је обављао уз припомоћ најинтимнијих пријатеља са којима се дружио.Кад се заврћи берба, измуља грожђе и све то смести у
бачве, онда настане вечера и весеље са свирком и песмом.Те 1893. сваки од позваних пријатеља је дошао на бербу са својим инструментом за свирање.
Тада је Мика предложио да оснују засебан оркестар и да се повремено састају код сваког редом. Сви су одушевљено прихватили и заветовали се да ће се увек састајати кад мајстор Мика позове. Тако је спонтано постало прво свирачко друштво Микино, које се састојало од квартета и бубња. Прву виолину, као примаш, држао је мајстор Мика, другу виолину Коста Ј. Ђорђевић, машински инжињер, контрабас Душан Протић, чиновник Управе фондова, а Јеленко Михаиловић бубањ.
У јануару 1896. Мика је своје вирачко дртуштво “Суз” проширио у оркестар осредње композиције са повећаним бројем виолина и брачева, једним челом, још једним контрабасом и другим инструментима.
Тада је оркестар имао 12 чланова. Друштво је установило свој назив и своју славу. Са новим члановима Мика је држао нарочите састанке у
кућама појединих чланова ради вежбања, како би сви схватили манир његовог свирања и његових скала, интонација. Основни тон Микиног свирања био је виши од основног тона ноталне музике. Микино свирање
имало је пет интонација са овим називима: “СУЗ” (одговара интонацији Ц-дур), “кркалеска” (Д-дур), “дур” (Г-дур), “реп” (Е-дур) и “реп од репа”. По првој интонацији друштво је добило своје име.

Pismo iz Senegala



My dear friend
How are you doing? I am happy to receive and read your
mail, how is your day hope all is well with you? Mine is
very cold here in Dakar, Senegal, I'm Olivia William by
name 24 years, single and never married black beauty in
the skin, handsome, honest, loving, youthful, mostly
fearing God and I'm sure. I of Liberia in West Africa and
am currently residing in the refugee camp here in Senegal
as a result of the civil war that was fought in my
country, Dakar.
My late father was CEO Dr. William Daniel WD INDUSTRIAL
COMPANY LTD. Liberia and was also the personal adviser to
the former head of state before the rebels attacked our
house one early morning killing my mother and my father,
I was the only one who survived and managed to make my
way to near by country Senegal , where I am living now as
a refugee.
I have really wanted to have a good relationship with
you, a relationship of deep feeling that will build
mutual understanding. I think we'll be together for long,
considering that the friendship and love has no color
barriers, back to the land of education, religion,
nationality, language or distance.
the only important thing is not love, love, truth and
understanding. I need to know what makes you happy
Remember the distance of color or age does not matter but
love matters a lot in life.
I'll tell you more about myself in my next mail, attached
here is my picture and will be a pleasure to receive your
I'd like to meet in person. I would change with you to
share the love with you.
My preferred language is English, but can be translated
to communicate in another language. please think of me
and remember me in your daily prayers, I hope for your e-
mail as soon as possible, have a good day.
Many kisses and hugs
Olivia William
_____________
Dear Olivia,Thanks for your Answer.
I hope that what you write about yourself and the truth
about you and I must tell you that I am sorry for you and i
due to an accident of your family.
I have two sons who help me in working as I can.
The older the doctor the dentist, but unemployed, and the younger
graduated from high school and began to study, and gave up. my
younger son is 25 years old, one year more than you, and
My older son, a doctor, turned 30 years.
Thank you for your warmth and kindness, I have your letter
published on the following page contacts with your
photograph and address,
https://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/2011/10/19/p
ismo-of-Senegal /

hoping that maybe you can make contact
with your peers around the world, ie, in those parts of the world,
which is better and more peaceful, than where you are.
Receive a cordial greeting*,

______________________________

Olivija je pronašla  naš profil, navodno na Veb sajtu novina Srba u Kanadi  (  www.novine.ca ), i javila se. Slična pisma su stizala i iz drugih delova tzv. „trećeg sveta“, i uglavnom iza takvih pisama su dolazila druga, treća, sa predumišljajem i prevarom…

*  Draga Olivija,

Hvala na javljanju.

Nadam se da je to što ste napisali o sebi i prava istina o Vama i moram da Vam kažem da mi je žao i zbog Vas i zbog  nesreće Vaše porodice.

Ja imam dva sina koji mi pomažu u radu, koliko mogu. Stariji je lekar stomatolog, ali nezaposlen, a mladji je završio srednju školu i počeo da studira, pa odustao. Moj mladji sin ima 25 godina, jednu godinu više od Vas, a stariji moj sin, lekar, napunio je 30 godina.

Hvala Vam na srdačnosti i ljubaznosti, ja sam Vaše pismo objavio na sledećim stranicama  KONTAKATA sa Vašom fotografijom i adresom,  nadajući se da možda i tako možete uspostaviti kontakt sa Vašim vršnjacima  po svetu, tj, u onim delovima sveta, gde je bolje i mirnije, nego tamo gde ste Vi.

Primite srdačan pozdrav,