Цјеломудрија овог света
Уводно поглавље Сузовске књиге
ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГА СВЕТА*
Моја нигда непрежаљена жена К р и с т и н а
преминула је 3 ов. мес. у 34 или 36 години свога
живота и предана је матери земљи. Хвала матери
земљи која је Кристину примила. Хвала и лекару г.
Р…у који је све и свја чинио да спасе Кристину, па
кад је није спасао хвала му. Ал’ највише хвала г-ђи
Милеви удови, што је неговала моју Кристину и
мене и тиме ми олакшала јаде. А што се којешта
прича за мене и г-ђу Милеву, удову, то за сад није
место за оговарање, ал’ док дам Кристини по
године, биће говора о свему а дотле
“Стан почекај, од Добоја Мујо,
И ми коња за трку имамо.”
Ожалошћени
Кристифор Гајић
овд. мештанин
(”Београдске новине”, 1888).
ОГЛАС
К л а в и р изгубљен је у путу од Славије
до Калемегдана; ко га нађе нека га однесе на Чубуру
и преда М… касапину, где ће примити награду.
Миша Ђорђевић
(“Вечерње новости”, 1892)
ОГЛАС
Штампарији Пере А. Стојановића
потребне су две девојчице за савијање.
(27. август 1896; “Вечерње новости”)
ОГЛАС
С в о ј у д о б р о о с у ш е н у с л а н и н у
препоручујем свакоме.
(18. фебруара 1900)
(“Вечерње новости”)
Антон Рзничек, кобасичар
ОГЛАС
Ждребад на продају. Ко хоће да купи добру
ждребат пунокрвне расе нека дође у нашу канцеларију
(“Мали журнал”, 1904.)
ОГЛАС
Радизнања. Пошто сам се завадио с
моју породицу, за коју исту сам подигао породичну
гробницу на Новоме Гробљу, и у коју је сарањена
само моја баба Мага, то искључујем моју породицу
из даље сарањивање у исту поменуту гробницу и
задржавајући једно место за себе, осталу комоцију
издајем под кирију, односно једно велико место и два
мала. Коме треба, управо ко умре, нека се мени
обрати.
(“Дневни лист”, 1890)
Долепотписаном
Среја Мекић, овд.
ДНЕВНЕ ВЕСТИ
…Услед непредвиђенога узрока, бављење
Господина Министра у нашој средини сведено је на
два сата. Са тога узрока у мом поздравном говору
изостаће историјски део, а из банкета ђувеч с
овчетином и гуска на подварку. Зато се позива
грађанство, које је позвато, да се после испраћаја
министровога врати натраг у салу, где ће чути
историски део говора, и јести ђувеч и гуске на подварку.
(Пожаревачки “Грађанин”, 1893)
ОГЛАС
Моја жена Катарина, названа Каја,
оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете
наших заједничких непријатеља, завидљиваца
којекаквих, којима је циљ била да помуте нашу
брачну срећу и фамилијаран живот. Овим је сада
позивам речену моју супругу Катарину т.ј. Кају, да
ми се у року од данас па за петнаест дана врати
своме законитом супругу да и даље практицирамо
брачни живот и супружанске дужности. А у случају
да ми се у реченом року не врати, по истеку тога
рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу,
и онда до виђења госпоја Кајо, фантазијо названа,
у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника
лепога Мику назватог, а такође и за твоју тетку
која да ми се каже од чега она живи.
(”Дневни лист”, 1889.)
Понизан: Јован Микић, указни поштар
ОБЈАВА
Моје говеђе папке с белим луком
препоручујем као најбоље мезе.
(“Дневни лист”, 1899)
Таса Ђорђевић, шкембар
РАДИ ЗНАЊА
Оплођавам к р а в е , одржавам швајцарски
сој у сопственој крви.
(“Мали журнал”, 1897)
Павле Јакић прив. економ
ОГЛАС
Моја добро изапрана црева за дебље кобасице
и саламе, широј публици добро позната, имам
на продају.
(“Штампа”, 1900)
Јулка
уд. Антона Хрњачека, кобасичара
СЛУЖБЕНА ОБЈАВА
Суд Општине Града Скопља објављује
грађанима, да у општинском одбору има четири мангуп
свиње.
Позива се сопственик, да се са уредним
пасошем сточним јави Суду ради пријема истих.
Из Суда општине Гр. Скопља бр. 2641 од
30. јануара 1934. год.
ОБЈАВА
Тражи се. Тражи се више вредних, младих
шваља за бело рубље. Првенство имају оне, које су
добре у кошуљама.
(“Штампа”, 1903)
И Фабрика белог рубља
код “Вредне Руке”
ОГЛАС
Моме брачном мужу Дамјану Блажићу,
земљ. из Гор. Трешњевице.
Мој оглас од 3. новембра 1909. године који
је оштанпан у “Српским Новинама” од 4. новембра
1909 год.
СНБр. 244 му коме сам била навела:”да ме
пасторци злостављају и да сам због тога побегла од
тебе и да ти се нећу враћати”, -повлачим и има се
сматрати као да и не постоји, јер сам исти оглас
учинила по наговору од рђавих људи, а нарочито од
Живојина милићевића из Вукосаваца који се за сада
налази у притвору и окову код ове среске власти за
више његових злочиних и прљавих дела, и који ме је
био завео да би упропастио нашу кућу.
Овај садањи оглас чиним зато што сам се
покајала за моју грешку и враћам се теби и нашпј
кући на продужење брачног живота, а тебе молим да
моју грешку опростиш и предаш забораву, а ја ћу се
трудити да се потпуно придржавам прописа.
Станија ж. Дамњана Блажића
из Гор. Трешњевице срез Јасенички
округ Крагујевачки
14. јануара 1910 год. (……)
_____________________________
* Тај назив Мика је дао једној нарочитоју књизи, која је установљена његовом иницијативом, а на чијој је изради облигатно учествовало цело друштво “Суз”, као и многобројни пријатељи друштва и по целој земљи. Књига је била састављена од многобројних картона, на које су током времена лепљени разни огласи и текстови, штампани у повременим листовима и књигама. Међу огласима је врло често бивало неких са текстом незгодним, смешним, наивним, простодушним стилизацијама, штампарским грешкама, двосмисленим итд. На такве огласе обично нико није обраћао пажњу. Али их је Мика уочио, па их исецао, а доцније су то чинили и сви чланови његовога друштва. Исечци су распоређивани на нарочите картоне. На тај начин је постала књига “Цјеломудрија овога света”, која је при крају 1940. год. имала 29 свезака великог формата. Из те књиге читано је по неколико картона приликом сваког друштвеног састанка у кругу пријатеља. Читање огласа и потребних коментара била је дужност Јеленка Михајловића. Та редовна тачка сваке вечеринке изазивала је необично веселе моменте и бучно расположење. Одржавање те тачке имало је и једну позитивну страну, јер се приметило да је доцније таквих огласа бивало све мање у дневним листовима… Од свих тих свезака “Цјеломудрија овог света” сачувана је само једна, која се за време борбе 1944. г. није налазила у Микиној кући. Све остале које су се налазиле у његовој кући, упропашћене су.
ЛеЗ 0004749