Nagrada za totalni fijasko : Profesor Srbijanka Turlajić
NAGRADA ZA FIJASKO / Tamara Skrozza
…Kada joj je prošle nedelje dodeljena nagrada „Osvajanje slobode“, profesorka Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić rekla je da joj je to „prvi put da dobija nagradu za totalni fijasko“. „Ako sam ja zaista osvajala slobodu, a mi pogledamo zemlju u kojoj živimo, onda je to izvesno najneuspešniji posao koji sam u životu obavila“, objasnila je dobitnica, osvrnuvši se još na „drakonski zakon o medijima“ i konstatujući da su „u ovoj zemlji slobodni samo ljudi koji su optuženi za ratne zločine“. Mediji koji su pratili ovaj događaj naveli su da je u pitanju bio „zanimljiv način zahvaljivanja žiriju“….
….Uprkos energiji i smelosti, čak ni u to doba profesorka Turajlić nije se ubrajala među „usijane glave“ spremne na sve. U tom smislu, ostao je upamćen govor koji je održala u maju 2000. na Filozofskom fakultetu: „Ja neću da vam kažem: ‘Nemojte se suprotstavljati vlasti.’ Ali vam savetujem, radite to na pametan način. Svakako se trudite da izbegnete sukob sa policijom. Čuvajte se, strahovito ste nam važni. Ne treba nam 1300 kaplara. To je ovu zemlju već jednom upropastilo. Nama su potrebni pametni, zdravi i mudri mladi ljudi.“ 
Iako je posle petooktobarskih promena bila u kabinetu tadašnjeg ministra prosvete, Srbijanka Turajlić nije odustala od kritike svega što se u zemlji događalo, opet bez osvrtanja na poželjne političke modele. Nakon usvajanja novog Zakona o univerzitetu i ulaska Srbije u Bolonjski proces, vratila se na fakultet, ali do dana današnjeg nije ućutala i stala. Proevropske demonstracije i akcije opet su nezamislive bez nje, a govor koji je održala povodom dodeljivanja nagrade „Osvajanje slobode“ samo je esencija onoga o čemu govori kad god joj se pruži prilika. Sa istom strašću s kojom je nastupala protiv režima Slobodana Miloševića, u poslednjih nekoliko godina bori se za reformu univerziteta, ljudska prava, put ka Evropi. Sve to, što je možda i najvažnije, činila je i čini bez želje za reflektorima, bez „šminkanja“ onoga što želi da kaže, bez fraza koje dobro zvuče, bez želje da „unovči“ svoj „borački staž“, bez usiljene pristojnosti – ponekad besno, uz povišen ton, a ponekad tiho, skoro inkognito.
Tokom studentskih demonstracija 1996/97, nekoliko dana pre čuvenog „Velikog kordona“, policija je grupicu studenata u Kolarčevoj blokirala čitavu noć. Pošto zbivanja u toj ulici još nisu privukla pažnju vaskolike demokratske javnosti, nije bilo ni TV kamera, ni političara, ni estradnih zvezda. Samo stotinak mladih ljudi koji sede na betonu (na debelom minusu), računajući da ih, u tom sedećem položaju, do zuba naoružani policajci neće pregaziti. Negde oko tri ujutro, pojavljuje se profesorka Turajlić, s gomilom starih novina u rukama. U debeloj je jakni i zimskim čizmama, skoro neprepoznatljiva. Ulazi među studente i svakom daje po komad hartije da bi imali na čemu da sede. Bez pompe, bez objašnjavanja.
Događaj niko nije zabeležio. Pošto je ubrzo počeo veliki sedmodnevni kordon, ta ledena noć skoro je potpuno zaboravljena, a silni prvoborci Kolarčeve takmičili su se ko će svoje ime dublje urezati u istoriju i ko će se više dodvoriti demonstrantima. Ipak, za one koji su par dana ranije sedeli na ledenom betonu, bez ikakve i ičije podrške, novine profesorke Turajlić bile su veće i važnije od svega što je usledilo.
Zbog te noći i tih novina, ova priča završava ličnom porukom.
Nije fijasko, Srbijanka!
U osvajanju slobode, baš kao i u životu, ponekad je važnije kako smo putovali nego da li smo stigli tamo gde smo naumili.
Videti više: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=888982 << VREME | BR 978 | 1. OKTOBAR 2009.
Žene i sloboda
Nagrada „Osvajanje slobode“ dodeljuje se u okviru aktivnosti Fonda osnovanog u znak sećanja na Maju Maršićević-Tasić, novinarku, direktorku kampanje „Srbija je naša zemlja“, poslanicu u Skupštini Srbije nakon petooktobarskih promena i šeficu kabineta tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića. Maja Maršićević-Tasić poginula je u martu 2001.
Nagrada se dodeljuje svake godine 24. septembra, na dan izbora 2000, i to ženama koje su doprinele razvoju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije. Do sada su je dobile Mirjana Karanović, Lila Radonjić, Olja Bećković, Ružica Đinđić, Borka Pavićević, Biljana Srbljanović, Goranka Matić i Hedvig Morvai-Horvat.
_____________ Videti više : http://sh.wikipedia.org/wiki/Srbijanka_Turajli%C4%87
NAJLOŠIJI SMO DJACI U EVROPI
Profesorka govori za „Novosti“ o partijama, kosovskoj drami, studentima nekad i sad, institucijama kojih nema…U Srbiji vlast znači novac. Intelektualci su potkupljivi. Stranke nedemokratske 
STUDENTI NAS PROČITALI * Vidite li u vašim studentima pokretačku snagu da se stvari ipak u budućnosti promene nabolje?
– Studenti su nas pročitali, i to je najtužnije. U vreme komunizma ja nisam bila u partiji i mogla sam da radim bez problema. Nikada me nijedan student u to vreme nije pitao da li mu je korisno da uđe u partiju da bi bolje prošao profesionalno. U poslednje tri godine moji studenti me to često pitaju. Čak traže i savet u koju bi stranku bilo najbolje da se učlane. To je pravi odraz sistema u kome živimo. Ne mogu da ih savetujem da to čine, ali ne želim ni da ih odvraćam. Kažem im da su veliki i da sami treba da odluče. Ne mogu ja da delim lekcije ljudima koji u ovakvom sistemu kreću od nule. Ne znam šta je za njih dobro danas, kada ni portir u javnom preduzeću ne možeš da budeš ako nisi u nekoj vladajućoj stranci.
Videti više: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:347353-Srbijanka-Turajlic-Najlosiji-smo-djaci-Evrope
ЛеЗ 0004753
СУЗОВЦИ 