Писмо уз трећу песму о риби / Радивој Шајтинац

Писмо уз трећу песму о риби
Драги  Лукићи,још ми је у ушима глас Александров,лепо је било,прелепо чути се.
Поменусмо ЗАВЕТИНЕ,рекох му то је још једина веза песника с временом и ноћним сатима вечности.Тако поезија личном животу дарује неку редовност.
Ролан Барт је рекао  да утопије стварају смисао,шта је друго поезија ако није утопија?
Ролан Барт је рекао и следеће-на крају свака се религија сведе на фасцинацију ритуалима.
Нису ови цитати потреба да се буде у праву али јесу израз жеље да се очајнички спасе дигнитет знака и  неуништивости поезије.Зато сам упоран у слању раскомаданог у  три дела, триптиха о Рибљем самоубиству.Даља су објашњења непотребна,није достигниће  бити миран,треба бити осетљив,тако се повезују утопије и фасцинсције, у божанству Појединца.
Братски поздрав Р. Шајтинац
Гробље у М.; детаљ
________________________
(Друга песма о риби)
МИТАРЕЊА ЧУДОВИШТА.НАСТАВАК
АКВАРИЈУМ И СУДБИНА КОМЕНТАРА
То Имоген
Риба је хтела да буде човек
Да осмрти знатижељу
Да се склони и освети
Тескоби,досади и претварању
Води,окружењу,провидним стаклима
И провидним бићима.
Можда и да обрадује презузете чуваре
Да изненађем узврати негу
Да пробуди,тргне
Да да да неку идеју.
Јер,иначе,докле води љубав
И пажња и нега и водено-ваздушни перформанс
Докле и чему
Тамо у простор проклетог вечно
Трагичног сувоземља
засутог даљинама,растињем,прашином и сенком
Можда још нечим,сасвим небитним
Одатле кад се гледа у рибљи боравак
У прегледни живота одломак
Сва се доброта,пажња и брига
Истиснута из усправне,двоножне тескобе
Изгуби у немом,не безбојном,
Раствору
Видиковцу изазване случајности
Неми и бледи благи господари
Велико собно следовање обилног
Спољног светла узалуд се огласило тугом
Узалуд у потреби за саосећањем
за тако различита,узвишена безакоња
мало је земно,небесно ,људско
казано огрешење
ропац преостаје,непреводив,најјаснији крај
дисања,погледа,скока,песме
РИБА РЕЧЕНаучићу те врхунском одрицању
Олакшаћеш дисање
Живети од једног удаха дневно
И бити  ујутру вољан и гладан
Као да се стварност и сан допуњују

Под сенкама  и зрацима
Као под сводовима тражићеш лутајуће склониште
Вољан или безвољан
Пролазићеш дубином без врата и знакова
Отворено и затворено неће се разликовати
У предодређеној слободи
Немом,нико ти се и ништа не обраћа
Пустош тишине и отров мирноће
Свет који се не претвара

Влат на којој се љуља зрнце
Издалека Неком светлуцаво
Влат која сриче кроз кончани талас
Ово је  Бог, сија,ћути и спи
Ово си ти,
Твоја питања и моји одговори
Путеви који те траже
замке које би да те усвоје

ЛеЗ 0004744 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s