Вашар / Б. Тукадруз

Не више од два минута траје залазак сунца.
Стара уметност залази много спорије, и никако да
зађе.
Строгост је у азбуци Нове уметности прво слово.
Пишем једну књигу, која би требало да буде објављена, ако
се не догоди нешто непредвиђено у свету и са нама, уочи
мога 25. рођендана. Неће бити обимна…
Све оно у шта верујем, одбацују људи “старе уметности”,
ко уредници неуспеле чланке у кош (не сви људи,
већ само они са којима сам долазио у дотицај), нада је венула
у мени ко струк зумбула, оставивши иза себе траг, болно
сећање на мирис вењења. Али Нова уметност (дух и страст
– оно осећање које води дух кроз све оно што је тешко и
трајно у људским патњама и сједињује човека са
узвишеним) није ме напуштала…
Вашар; одавно је изгубио свој првобитни смисао.
То се види касно ноћу, кад још увек траје; не под
вашарским шатрама. Не у близини рингишпила; већ тамо
– у врбацима крај реке, у тами. Где се мотају не привиђења
већ пунокрвне варошке кобиле омађијане семеном,
божанским и врелим ајгирским семеном, и где вашар усисава
самог себе снагом врелих материца. Вашар на крају има
изглед одбачених растурених камара огризина лубеница…
Седео сам у месној посластичарници “Краљица Маб”, чекајући да претпоноћни аутобус крене на исток. Ни трага од вештица у посластичарници; три шиптарска посластичара послуживали су госте. За стола наспрам мене седео је свеже ошишани дечак и испијао лимунаду. – Ел ти ладно? – питала га је мајка. Није одговарао. -Ајд’ д’ идемо; сви су отишли из нашег села…

Бабе збрчакних лица у јефтиним цицаним реклама које вероватно облаче само око Калинића, на Преображење и Краљев Дан (вашар у Раброву), дрешиле су чворове марамица где су чувале завезан ситан новац и куповале ратлук, бонбоне, лулице…
Онда је упала група младића; чуло се: – Три сладоледа с ванилом! – Четири лимунаде! – Шефе, баклаве! – Од кад ти је, бога ти, ова торта?! – Шефе, овај сладолед горчи ;дај шећер да засладим!
Војници су се удварили неким шипарицама, грубо, нападно. Неки момак из М. седе за мој сто и посматрајући испод ока грубијанско удварање непознатих војника, шапну:
– Лорфе из Турије! Са мном су завршиле осми разред, а још у седмом су пуштене у оптицај…
Вашар…

(Б.)

ЛеЗ 0004742