КАКО ПОСТАТИ АКАДЕМИК

ТРАГОМ  ПОСЛЕДЊИХ ИЗБОРА У САНУ, КОМЕНТАРА, И  ТЕКСТУ О МАЛВЕРЗАЦИЈАМА…

 

….Иначе, пред сам почетак изборне скупштине јуче је испред САНУ дељен лист „Таблоид”, у којем је објављен текст о наводним малверзацијама у Академији и куповини места за улазак у САНУ.
Коментаришући овај, али и остале натписе који су се претходних дана појавили у медијима, академик Матија Бећковић је рекао да се тако нешто једино може разумети уколико је решено да се руше све институције, па се пошло азбучним редом.
„То је већ општи тренд и дуго траје. Академија је ћутала да се дискусија не би продужавала. САНУ се одржала упркос дугој кампањи против ње. Куповина места је неспојива са Академијом. Не могу јој ништа. Као што је давно речено: постоје две врсте академика, они који су потребни Академији и они којима је потребна Академија, а ови други су у већини”, каже Бећковић.
Академик Војислав Становчић каже да се такве гласине потежу с намером да се САНУ дискредитује, што је према његовим речима показатељ опадање друштвеног морала у нашој земљи.
„Нећемо ништа оспоравати”, каже Становчић.
М. Сретеновић
објављено: Политика: 02.11.2012.

(видети више: „Изабрани нови чланови САНУ“ : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Izabrani-novi-clanovi-SANU.sr.html )

*

Коментари читалаца:

Жарко Смиљанић | 03/11/2012 21:26

Интересантно да у земљи, у којој по мишљењу академика влада криза морала, поштења и правичности, Академија Наука (Српска изгледа није одавно) представља бастион морала, правде, истине и поштења. Ако је пет процената онога што се пише у Таблоиду истинито, онда је Академија на врло ниским гранама и не треба нам.

*

Biljana Djorovic : Kako postati akademik i druge poučne priče, obavezno pročitati

Kriminal u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti / Milan Glamočanin

U našu nekad prestižnu i slavnu Srpsku akademiju nauka i umetnosti u koju se ulazilo s teškom mukom, a da postanu akademici nije uspevalo jednom Crnjanskom, pa dugo ni Tesli, može se danas ući za šaku novca, u njoj se prodaju i kupuju funkcije i događaju mračne i krupne kriminalne radnje.
I ranije je u SANU bilo manjih ili većih malverzacija, naročito u vreme prijema novih članova, ali su to bile relativno male koristi koje nisu predstavljale širu ekonomsku i društvenu štetu.
Danas se može reći da u zgradi SANU deluje ozbiljna kriminalna grupa koja se osmišljeno bavi raznim kriminalnim radnjama, počev od prodaje mesta za dopisne i redovne članove, kupovine funkcija u samoj SANU, pa sve do vrlo ozbiljno osmišljenih kriminalnih projekata u koje je uvučena crnogorska mafija na čelu sa Duškom Kneževićem i grupom “Atlas”.
Na čelu mafije u SANU stoji Vojislav Stanovčić, član Predsedništva SANU i sekretar Odeljenja društvenih nauka, koji vešto i obilato koristi pohlepu i duboku starost predsednika SANU Nikole Hajdina, koji je uz to još i slab prema sinu poznatom po aferi gradnje mosta na Adi, koji je građane Beograda koštao kao tri obična mosta, a koga danas malo ko koristi. Nazovi-Crnogorac Vojislav Stanovčić je uveo zemljaka Duška Kneževića u posed imovine SANU, poput velelepne zgrade u Knez Mihajlovoj preko puta Francuskog kulturnog centra, a u toku su realizacije raznih kriminalnih planova počev od rušenja Instituta za književnost SANU i gradnje nove zgrade na sadašnjem parkingu SANU, u čemu glavnu reč treba da vodi Hajdinov sin čim postane akademik, pa sve do otuđenja atraktivnih zgrada koje je država tek vratila SANU.
Vojislav Stanovčić naplaćuje deset hiljada evra samo da bi kandidat za dopisnog člana dobio podršku njegovog odeljenja i tako dobio šansu da se o njegovom prijemu odlučuje na Skupštini SANU. Lobiranje razume se košta posebno, i kreće se od pet do deset hiljada evra. Da bi neko postao od dopisnog člana SANU akademik, to jest redovni član mora da plati Stanovčiću i njegovoj ekipi od deset do dvadeset hiljada evra. Sam Vojislav Stanovčić je nedavno kupio titulu akademika i mesto sekretara Odeljenja društvenih nauka tako što je iskoristio nesreću koja je zadesila akademika Aleksandra Firu kome se šlogirala žena i koji nije imao novac da joj plaća danonoćnu medicinsku negu.
Fira, koji kao i mnogi drugi članovi tog Odeljenja nije dvadeset dve godine hteo da glasa za Vojislava Stanovčića zato što je ovaj svojevremeno ušao na prevaru u SANU bez ijedne jedine knjige već samo s potvrdama da su mu silne knjige u štampi koje se posle nikada nisu pojavile, na kraju je bio prinuđen da Stanovčiću proda svoj važan glas koji je bio jezičak na vagi pri glasanju u ovom malom Odeljenju koje broji svega osam članova, (uključivši Tibora Varadija koji je više u inostranstvu nego u zemlji i akademika Ljubomira Tadića koji iz zdravstvenih razloga na skupove odeljenja dolazi vrlo retko) i u kome ima samo četiri redovna člana, tj. akademika, dok su ostali dopisni članovi.
Kako je Fira bio po zvanju i godinama na redu da posle Mihajla Đurića postane sekretar tog Odeljenja, Vojislav Stanovčić mu je ponudio da sem para za glasanje u korist Stanovčićevog izbora u zvanje akademika, dodatno plati Firi da mu ustupi i vrlo važno mesto sekretara Odeljenja, čime se postaje funkcioner SANU, jer se time automatski postaje i član Predsedništva SANU, što omogućuje česte kontakte s najužim rukovodstvom, uticaj na poslovanje i uopšte na donošenje svih važnih odluka SANU. Cena te transakcije je bila 30.000 dolara. Stanovčić je dao Firi prvu tranšu od deset hiljada dolara, a kada je Fira iznenada umro Stanovčić se pravio, a i dalje pravi lud, i ne isplaćuje Firinoj porodici ostatak sume u visini od 20.000 dolara, iako im je taj novac preko potreban kako bi teško obolela i nepokretna Firina supruga imala potrebne inostrane lekove i pristojnu negu.
To je razlog da se osvetli lik i delo Vojislava Stanovčića. Ovaj lukavi i notorni kriminalni lik, naoko servilnog ponašanja, rođen je 1930. u malom selu Ubli na tromeđi Crne Gore, Hercegovine i primorskog zaleđa, pa se predstavlja kako mu kad to odgovara. Već samo ovo mesto, koje je sada formalno u Crnoj Gori je svojom istorijom, položajem i tradicijom odredilo karakter Vojislava Stanovčića.
U pitanju je seoce smešteno u jednoj mračnoj klisuri na putu Herceg Novi – Nikšić kojoj sunce samo dva sata dnevno sija, koje se formiralo oko jednog ovećeg vojnog bunkera pored puta koji su kao vojnu utvrdu koristile čas turske, čas mletačke a posle i austrougarske posade. Siromašni stanovnici ovog naselja su praktično na razne načine opsluživali vojnike u utvrđenju i živeli od toga. Naročito su Turci bili skloni da koriste žene iz Ubala kao pralje ali i za druge svoje potrebe zbog čega je došlo do velikog mešanja krvi pa zbog toga pravi Crnogorci ni dan danas ne žele da se orode ni sa kim iz tog mesta.
Kad bi siromašni dečaci iz Ubala poodrasli da mogu da budu služinčad spuštali bi se u Kotor gde nisu birali posao, pa je tako i Vojislav Stanovčić u toku Drugog svetskog rata dospeo u okupirani Kotor, gde se priključio grupi italijanskih vojnika – sitnih kriminalaca koji su malog ali spretnog Voju najviše koristili pri pljačkama kotorskih grobova, tako što bi budakom razbili kamenu ploču, a potom bi budućeg akademika i člana Predsedništva SANU spuštali konopcem da poskida upokojenim kotorskim babama lančiće, prstenje i zlatne zube. Vojislav Stanovčić se toliko zbližio sa tom italijanskom vojničkom bandom da su ga oni nakon propasti Musolinija bežeći pred partizanima poveli sa sobom u Italiju. Tamo je zbog sitnog rasta i male fizičke snage završio u izbegličkom logoru kao dečja muška prostitutka. Kada su nakon rata vraćane izbeglice a sa njima i još maloletni Vojislav Stanovčić, UDBA je u tadašnjem potpuno sovjetskom duhu i pedagoškom maniru Makarenka, smatrala da se on ipak može prevaspitati i postati koristan član društva u čemu se, kako će se videti, ljuto prevarila.
Da ga Crnogorci, besni zbog skrnavljenja grobova ne bi ubili, UDBA je Stanovčića upisala u gimnaziju u Zagreb, gde je bio njen stipendista i doušnik. Nakon toga je završio Višu upravno-policijsku školu, a potom, vrlo lako i još dve godine prava pri čemu su se u duhu tadašnjih vremena uplašeni profesori univerziteta ponižavali dolazeći da predaju i ispituju u prostorijama policije. Da neko od “studenata” padne razume se nije dolazilo u obzir.
Dugogodišnji posao Vojislava Stanovčića u Saveznoj UDBI bilo je praćenje intelektualaca. Zato je po službenoj dužnosti postao član redakcija više naučnih časopisa, preko veze magistrirao, a potom, iako polupismen i doktorirao.
Međutim, zbog krađe je odstranjen iz Službe bezbednosti ali je kao još uvek moguće koristan ubačen na tek tada formirani Fakultet političkih nauka gde je bio “oko i uho” DB. Da je Vojislavu Stanovčiću to bilo malo pokazaće njegov prvi studijski boravak u Velikoj Britaniji od 1960. do 1961. gde su njegova preambiciozna žena Mirjana,…….

Видети више:

(Izvor: Nonkovićeva ”Dijaspora”, videti više: http://dijaspora.wordpress.com/2012/11/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B5-%D0%BF/ )

*

Шта је од свега овог истина?

 

ЛеЗ 0004737